Otvorila je ochi.
Izuzimajutji igru svetlosti sa okolnih neonskih reklama, u sobi je vladao mrak. Lagano se protegla i dohvatila telefon… taman na vreme jer je ostalo josh chetiri minuta do aktiviranja alarma. Ugasila ga je, ostavila telefon i polako se izvukla iz kreveta. Pogledala je ka krevetu i nasmeshila se usnuloj prilici, a zatim se uputila ka kupatilu.
Osetio je da se pomerila.
Na trenutak je zaustavio dah, kao i uvek kada je bila blizu njega… kao da zheli da shto duzhe zadrzhi njen miris u sebi. Bila mu je sve… bila je ispunjenje svih njegovih snova. Kroz poluspushtene kapke ju je posmatrao. Razneo ga je njen osmeh koji se pojavio dok ga je gledala. U tom trenutku ju je voleo josh vishe, ako je to uopshte bilo mogutje. I znao je, zbog te zhene tje ostaviti dosadashnji nachin zhivota i postatje dobar muzh i, ako Bog da, najbolji otatz. A on sam, bitje najsretjniji chovek i uchinitje sve da se iskupi za dosadashnji nachin zhivota.
Stajala je ispod tusha uzivajutji u mlazu tople vode koji joj je grejao telo. Razmishljala je o Njemu i, kao i uvek kada bi pomislila na Njega, osmeh se sam pojavljivao i obasjavao joj lice paletji hiljade sijalitza u njenim ochima. I shta su drugi znali… nisu ga chestito ni upoznali, a doneli su sud o njemu… i to na osnovu gradskih pricha. I nisu znali da je diploma nije mogla usretjiti kao ovaj momak sa ulice… da joj dobar posao nije mogao zagrejati srce i izmamiti osmeh… da dobra plata ne daje spokoj kao trenutak proveden u njegovom zagrljaju. „Ma nishta oni ne znaju“ pomislila je dok je zatvarala slavinu i umotavala se u ogroman peshkir.
Chuo je tush i brzo ustao. Iz dzepa od jakne je, u prolazu, izvadio kuijicu u kojoj je bio prsten za njegovog andjela i otishao u kuhinju. Dok joj je kuvao kafu shvatio je da ni jedna opasna situacija u kojoj se nashao nije izazvala ovakvu paniku. Od muke se nasmejao dok je sipao kafu, trudeci se da deo skuvane kafe zavrshi i u sholjitzi, zatim je pored sholje ostavio kutijicu, ruzhu i poruku i brzinom munje zbrisao nazad u krevet.
Na trenutak je zastala i spustila chetku jer joj se uchinilo da je osetilsa miris kafe. „Postajesh kofinski zavisnik, mila moja. To bi bilo isuvishe lepo da bi bilo istinito.“ pomislila je i nastavila da chetka kosu. Nakon nekog vremena je odustala od sredjivanja i reshila da proveri. U stanu je vladao mrak. Odshunjala se do trpezarije i naglo upalila svetlo. Jednim pogledom je videla sve i u trenu je shvatila. Prishla je stolu i sela ne usudjujutji se da ishta pipne.
Lezhao je na krevetu i oslushkivao posdsetjajutji se da ponekad udahne shto mu je je bilo sve tezhe kako je vreme odmicalo. Znao je da je videla ali ga je plashilo odsustvo reakcije.
Lagano je ispijala kafu hipnotisano gledajutji u kutijitzu, a zatim je podigla sa stola. Kada ju je otvorila ugledala je najcharobniji prsten, bash onakav o kakvom je sanjala. Odlozhila je je kutijicu i uzela poruku. „Ja ne umem bolje. Molim te, ne muchi me, samo reci „da“". Nasmejala se, uzela kutijicu uletela u sobu i bacivshi se na krevet reche „Da“.
Dugo ju je ljubio dok se na kraju nije setio prstena i stavio ga na mesto… na domali prst njene desne ruke. Bio je najsretjniji chovek na svetu. „Kreni sada da ne zakasnish na posao. Vecheras tjemo proslaviti kako prilichi. Uzmi moja kola.“
Brzo je dovrshila spremanje, poljubila ga i izletela iz stana. Dok je nameshtala sedishte i retrovizor smeshila se i razmishljlala kako je najsretjnija zhena na svetu.
U trenutku kada je okrenula kljuch, odjeknula je eksplozija ali ona nije bila svesna toga. Njene poslednje misli su bile uputjene Njemu i njenoj sretji. Ubrzo nakon eksplozije niz mrachnu ulicu koja josh uvek bila ogrnuta tamnim plashtom odjeknuo je mushki vrisak pun ochaja… vrisak koji je ledio eksplozijom zagrejan vazduh…
)))
